НАСТАВАК ЛЕТОПИСА КАОНСКОГ
С обзиром да је до 1977. године доста урађено на материјалној обнови и да су омогућени нормални услови за живот и рад, јеромонах Милутин је организовао веронауку у манастиру. И поред великих потешкоћа и ометања, до 1990. године (кад се с правом очекивало да веронаука уђе у редовни школски програм ), неколико стотина деце добило је основе православне вере.
Сваке године организована су поклоничка путовања, а повремено и ђачки квизови.

Од две малене речице које опасују манастир, 1982. године направљен је рибњак.

У ћутњи и сведочењу воде, чудесне творевине Божје, огледа се сваког јутра светиња каонска у својој ненаметљивој лепоти.

У жељи да сачува лепи обичај постављања крстова на раскршћима, манастирско братство обнавља дотрајали дрвени крст у центру Каоне 1983. године.
Крст тежак око 150 килограма и дужи од једног и по метра, направљен је од мермер-праха и белог цемента. У њега је уграђен мали дрвени крст са Христовог гроба и још неколико светиња из Јерусалима. Постављен је на стуб дугачак четири метра, а освећење је обављено на Лазареву суботу. По освећењу у манастирској цркви ово свето знамење су на рукама носили младићииз Каоне, а испред њих су ишле девојчице са цвећем. Све време док се ходило са крстом на рукама, на путу дугом три километра, звонила су сва звона у манастиру.
У току топлих летњих дана, неретки манастирски гости време радо проводе у собрашици, коју је братство манастира пројектовало и подигло 1983. године. Велики округли сто, без предњег места, подсећа нас да смо сви заједно у истој борби и пре свега у љубави, једно у Христу Богу нашем.
Приликом постављања стубова собрашице, откривен је део старог зида из прошлих векова. Предвиђена су археолошка ископавања.
У подножју природног амфитеатра, налази се источник воде каонске, који је обновљен 1984. године и постављен ка истоку, уместо ка југу, како је до тада било. Посвећен је Источном Петку.
Анализом стручњака утврђено је да је ова вода, чија је температура увек 11 степени, једна од најквалитетнијих у Србији. Посебно је лековита за очи.
На зиду источника урађен је мозаик Господа Исуса Христа, Источника воде живе.
1984. године урађен је пројекат крстионице у ранохришћанском стилу, прве у Србији после седам векова, а по узору на крстионицу из Тебе Тесалијске. Радови су завршени следеће године, а свечано освећење извршила су три Епископа уз присуство великог броја свештеника, монаха и благочестивих хришћана.
Света тајна крштења обавља се потпуним погружењем у воду у крстоликом белом базену, што новокрштенима даје посебан осећај.
У Мровској, 1984. год., управа манастира је подигла малу цркву-капелу на сеоском гробљу.

Посвећенаје Вазнесењу Христовом, јер цело село прославља овај празник.
Црква се види из готово сваке куће у Мровској, с обзир-ом да се налази на највећем узвишењу села.

Нову цркву, у српско-византијском стилу, братство манастира гради у Белотићу посавотамнавском. После две и по године неразумевања и чекања на дозволу, црква је саграђена мобом 1988. године, за само 29 радних дана. Посвећена је Светом кнезу Лазару и свим косовским мученицима и новомученицима.

Крстионицу и обе цркве пројектовао је и радовима управљао професор Др. Предраг Ристић , инж. архитектуре, коме је додељен орден Светог Саве 1990. године, за доброчињење цркви српској, а на предлог управе манастира Каоне.

1992. године, 29-ог августа, прослављена су два јубилеја-шест векова манастира и стогодишњица садашње манастирске цркве.

Свету архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле са два Архијереја, свештенством и свештеномонаштвом.

Тог дана уручено је око педесет грамата признања колективима и појединцима за несебичну помоћ у припреми прославе овог јубилеја, а Патријарх Павле је, на част и радост, даровао манастиру орден Светог Саве за његове заслуге кроз историју.
Црква у Мровској
Црква у Белотићу
Од 1993. до 1995. године кроз манастир су прошле три генерације богослова првог разреда. Сва предавања су била редовна и добро организована. По завршетку прве године, ученици су настављали даље образовање у једној од наших богословија.
Манастир Каона данас доживљава свој највећи узлет, који прати благољепије-општа красота дома. У цркву је уведено подно грејање. Наши најпознатији иконописци Драган Марунић и Никола Лубардић ђакон, завршили су велики и важан посао-фрескописање цркве.
Сав дуборез у цркви: иконостас, улазна врата, певнице, тронове и остало радио је јеромонах Доротеј, сабрат манастира каонског.

У манастирској радионици израђују се свеће чистог воска, свих величина. Посебно су позна украсне славске свеће.
По потреби монаси раде ситоштампу.

Братство манастира каонског припрема про-јекат нове зграде, у којој ће бити смештене библиотека и ризница, и изложене иконе које су припадале иконос-тасу из 1766. године, богослужбене књиге ( од 1686. до 1855. године ) и други вредни сакрални експонати.

Овде се, као велика светиња, чува делић моштију Преподобне мајке Параскеве.

Жеља братства је да у трећи миленијум манастир уђе у пуном сјају, а најважнији задатак и даље је свакодневно служење Свете Литургије.

Наши преци подигли су ову светињу у славу Божју, а на спасење своје и својих потомака, нас, који се трудимо да манастир и даље светли кроз векове и буде путеводитељ народу овога краја и целом роду српском.
Главна Св.Никола Хамилтон Главна Манастир Каона
Скромну презентацију манастира у Славу Божју, припремио Војислав Павловић, парох Хамилтонски, пријатељ и поштовалац манастира Каоне.