У Хамилтону велики догађај завредио пажњу и канадских власти

Освећење фресака најстарије српске цркве у Онтарију

Хамилтонски православни Срби радосни и благодарни Господу што је њихов храм Светог Николе заблистао у пуној лепоти, осветљен фрескама, прозорима за духовне очи. Цркву четири године живописао Теодор Јуревић

Прошло је тридесет година од изградње и освећења храма Св. Николе у Хамилтону, а од оснивања црквене општине и прве цркве прошло читавих 92 године. Садашња генерација хамилтонских православних Срба овим чином освећења фрески завршила је свој позив и комплетно уредила свој храм, а своју радост потврдили су великим саборним окупљањем том приликом на Светој архијерејској литургији којом је чинодејствовао надлежни архијереј Новограчаничке митрополије епископ америчко-канадски Г. Лонгин, уз саслужење великог броја свештеника и појање црквених хорова из Хамилтона и Торонта.

И за канадске прилике велика црква Св. Николе на Бартон улици била је тесна да у недељу 18. септембра прими све православне вернике који су желели да присуствују свечаној литургији. Свечани чин освећења обавио је епископ Лонгин, који је том приликом уручио специјалну грамату Патријарха Павла овој црквеној општини, а својим епископским чином свештеника хамилтонске парохије о. Војислава Павловића произвео у чин протојереја. Грамате том приликом добили су и председник црквене општине Рајко Ђурђевић и председница Кола српских сестара Миланка Зарић.

Овај догађај обележен је издавањем дивне књиге “Живопис цркве Светог Оца Николе”, у луксузном колорном издању на 218 страна, где је на српском и енглеском језику описан рад и значење сваке фреске са изванредних преко 200 слика. Текст је написао Александар Стошић, који је четири године провео са фреско-мајстором Јуревићем у раду и забелешкама.

На свечаном банкету говорили су Њ.П. Владика Лонгин, конзул СЦГ у Канади Горан Савић, храмовни парох протојереј Војислав Павловић, председник Црквено-школске општине Рајко Ђурђевић и гост из Отаџбине главни и одговорни уредник листа Српске Патријаршије “Православље” о. Миодраг Поповић, а поред представника српских организација госте су поздравили и угледници власти  Канаде: савезни министар и председник парламентарне већине у канадској скупштини Пол Валери, градоначелник Хамилтона Лари Дијани и посланик онтаријског парламента Андреа Хорват. Сви они су одали значајно признање црквеној општини, а г. Валери пренео је посебну честитку премијера Канаде Пол Мартина. Градоначелник Хамилтона изнео је посебне емоције према овој цркви још приликом освећења изображене иконе Пресвете Богородице Тројеручице урађене у Хиландару 2003. године, а скорије је црква са својом посебном иконом уврштена у званичне знаменитости града Хамилтона. Он је рекао да копија такве иконе чува и његову канцеларију.  Одајући признање председнику црквене општине мајор града Хамилтона је изразио велико задовољство да види живу српску заједницу која је окупљена око свог духовног центра и гласно зажелео да и град којим управља има више оваквих општина.

За све присутне ове речи значиле су много више од признања. Била је то ода једној јакој и дубоко укорењеној заједници, хришћанској, православној, братској и сестринској, ода једном заједништву и прегалачком раду. Можда је то најбоље потврдио и председник Црквено-школске општине Рајко Ђурђевић: “Требало би ми неколико сати да искажем захвалност свима који су учествовали и даровали своју цркву. Бог је стварно благословио нашу црквену општину дајући нам такве људе у прошлости и данас. Ми се молимо и радимо да то тако и остане”, рекао је Ђурђевић одајући похвалу и фрескописцу о. Теодору Јуревићу, свештенику Руске православне цркве у Ерију у држави Пенсилванија, коме је ово био први фрескопис у Канади, а кога се сећамо по живопису манастира Пресвете Богородице тј. Нове Грачанице на Трећем језеру поред Чикага.

Признања су се ређала једна за другим на свечаном банкету одржаном поводом освећења фрески, коме је присуствовало око 500 гостију и кога је изванредно водио Ђорђе Лукић, а највећа су отишла свештенику, председнику ЦШО и великом броју управника, Колу српских сестара, Српској недељној школи, фолклорним групама при цркви и Фолклорном ансамблу «Коло», црквеном хору "Стеван Мокрањац", појединцима који су даровали многе сата свог рада на помоћи. Поред скорашњих додатака храму Св. Николе у виду нових и дивно урађених улазних врата цркве који су били дар породице Љубомира, Мице и Јаворке Пртењак из Хамилтона, и новог степеништа, нови планови ове заједнице, чуло се на свечаности, подразумевају изградњу нове и модерне црквене сале.

Није ова свечаност била само гозба поводом завршетка радова, већ и прилика да се сазна више о фрескама, а то нам је најбоље објаснио прота Војислав Павловић:

«Ми, православни, врло добро знамо разлику између обожавања и поштовања, па тако обожавамо само Бога, а поштовање указујемо свештеним предметима и иконама на којима су изображени ликови Господа, Његове Пресвете Мајке и Његових светитеља.

Сваки човек је икона Божја. Мањи праведник - блеђа икона; већи праведник - јаснија икона. А свака рукотворена икона, па тако и фреска на црквеном зиду, прозор је кроз који се ми, живећи на земљи, удостојавамо додира са небесима, истовремено се препоручујући Господу и небеској, торжествујућој Цркви, да не забораве на нас који још увек водимо битку за спасење, да нас се не постиде и да нас препознају и признају као своје. И по образу, и по подобију», рекао је прота Војислав, коме је овај дан био и обележавање 10-годишње службе Богу и народу при храму Св. Оца Николе у Хамилтону.

Драган Ћирић

“Канадски Србобран” 1. октобар 2005.