О Акатисту

Од доласка иконе Пресвете Богородице Тројеручице у наш храм, служи се сваког петка у 7:00 увече Акатист. Хвала Богу, много верних из разних првославних парохија Хамилтона присуствују, и увек нам је част да присуствује један од свештеника да служи Акатист са Оцем Војиславом. Дивно је чути говор и молитве на грчком, румунском, украјинском, и руском језику, поред наших српских и енглеских гласова. Појављују се нама непозната али увек добродошла лица, укључујући Србе православце из далеке или који су недавно пристигли у Канаду. Много неправославних љуид долази, из знатижеље или у поклоњењу Богородици, дајући и нама прилику да испуњавамо нашу мисионарску дужност тихо и молитвено. Најважније и најлепше је велики број деце који присуствује Акатисту, нарочито они малишани који су, на жалост, изван круга цркве и школе. Дирљиво је доћи мало раније у цркву, и посматрати како други прилазе икони и моле се пред њом, јер нас то води ка размишљању: зашто смо и ми дошли вечерас у храм, и шта можемо учинити, или променити, да би нам било душама на корист? Због свега овога, искрсла је потреба да се детаљније размотри мало постанак, развој и значај ове службе.

Акатисти су врло лепе кратке службе које се најчешће служе као део полувечерње службе. Реч "акатист" води порекло од грчких речи које значе, "да се не седи", означавујући да се строго мора стајати у току службе. Акатисти су састављени одн. написани у славу Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице, и многих Светаца (нпр., код нас постоје лепи И познати акатисти Светом Сави и Св. Ћирилу и Методију). Могу се саставити и служити у поједине сврхе, као што су акатисти у време великих немира или у захвалности за коју благодат од Бога. Виђени из угла књижевности, акатисти спадају међу најлепшим изразима молитвеног поштовања у православној цркви. Слушајући пажљиво речи, верник схвата дубоки симболизам сликовитих речи и дубину којом акатист изражава најбитнија веровања и богословља православља. Акатисти нас окрепљују и јачају нашу веру, а неке од нас надахнују да сами изразимо своја осећања и молитве. На пример, савремени композитор Џон Тавенер (британац који је прешао у православну веру) саставио је дело, "Акатист Захвалности" за мешовити хор, користећи текст - речи руског јерејомученика Св. Григорија Петрова, који је провео много година у совјетским логорима. У своме акатисту, свети новомученик Христов слави Бога ради благодати и лепоте природног света, сва створења Божја којих су га безбожници лишили и које је знао да ће ускоро напустити заувек. Својом снагом и лепотом, акатисти спадају међу најдирљивијим и најјачим службама православне цркве.

Акатист се састоји од 12 стихова који се зову икоси. Они се певају наизменце са кондацима. Кондак је црквена песма - химна, која опћенито описује догађаје из живота појединог свеца, или неког празника. На пример, на божићним службама, пева се тропар који

описује духовни значај празника {нпр., новорођени Господје "Сунце Правде" који "обасјава свет светлошћу разума") док кондак описује конкретнија збивања као што су нам позната из светог јеванђеља (нпр., "Дева данас роди Пресуштног...", "Анђели са пастирима славу поје", "Мудри краљеви путују, пратећи звезду", итд.) Тако је и у акатисту, где кондаци описују догађаје из живота свеца или, у овом случају, из историјата Иконе Тројеручице, док икоси представљају наше молитве Богу путем светитеља или свете иконе. Сваки Кондак се завршава речју, "АлилујаУ а сви икоси се завшавају припевом, "Радуј се помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом Тројеручицом\"

Сви акатисти који се данас користе воде своје порекло од првобитног акатиста, тј. Великог Акатиста Пресветој Богородици. Ова врло позната служба састоји се од 24 стиха, у којима се сви икоси завршавају припевом, "Радуј се, невесто неневестнаја\". Овај акатист, верујемо, саставио је велики химнограф наше цркве, Св. Роман Слаткопојац {видите фреску у хорској ложи). У Великом Акатисту, слави се Пресвета Богородица, описује се Њен живот и Њена улога у оваплоћењу Христа. У акатисту сусрећемо оне личности који посредством Ње познају Христа као Сина Божијег: Св. Јелисавета и још нерођени Крститељ, који од радости заигра у утроби мајчиној; света Три Мудраца, међу првим поклоницима новорођеном Богочовеку; Св. Симеон Богопримац, који одмах препознава у Светом Детету Месију - Спаситеља. Њихов славопој постаје наш. Овај акатист се служи у одређеним деловима који се зову статије, сваког петка Великог (Васкрсног) Поста, и у целини у пети петак поста.

Када се служи акатист у склопу полувечерње службе, свештеник почиње уобичајеним, "Благословено Царство...", па онда молитвом "Невесни Царе, Утешитељу...", трисветом химном, те "Слава" и Оче Наш. Онда следе кондаци и икоси, без прекида, па се на крају пева последњи Кондак три пута. Понове се, потом, први Кондак и икос још једанпут, па се служба завршава јектенијем, молитвом акатиста, И стихом "Часнија од херувима..." {"Честњејшујухерувим...") По отпусту, верни целивају икону и примају благослов од свештеника, помазањем светим миром или, у овом случају, уљем из кандила који гори пред самом Тројеручицом у Хиландару. У одсуству свештеника, или у личној молитви код куће, Акатист могу служити лаици или читачи/појци црквени.

Намеравамо ускоро да објавимо енглески текст акатиста и да набавимо из Хиландара још много примерака српског текста који је већ одштампан (у нашој цркви, ова књижица је врло брзо распродата). Богородица нас је удостојила овог великог дара и благослова. Примањем овог прелепог светог лика, испуњавамо један део молитвеног обећања из самог акатиста, тј. да је ширимо и умножавамо "по свим градовима, селима, црквама и манастирима". Многи од нас имамо негде Њен пресвети лик, да ли као икону у дому, у малој папирнатој икони у џепу, у којој књизи у кућној библиотеци, на календару, разгледници или честитци... како годје имали, најважније је имати Пресвету Богородицу и Њеног Сина Спаситеља у нашим срцима и животима. Морамо вечито радити на томе да испуњавмо сва обећања наша молитвена, јер ће нас то приблизити Богу. Отац Серафим, монах који нам је донео икону из Хиландара, рекао нам је да "постоји разлог зашто је Она овде дошла". Упознајмо, сваки од нас, тај разлог у себи.

Александар Стошић.