Свети Владика Николај Жички рекао је: Ја сам муцав, мутав када хоћу да говорим о Пресветој Мајци Божијој. Како ћу достојно говорити ја нечист - о Њој Пречистој? Ја несвет - о Њој Пресветој? Ја порожан - о Њој непорочној? Ја грешан - о Њој безгрешној? Када би сваки атом мој проговорио језиком херувима и серафима, ипак не бих могао ни приближно изразити Ону која је "Пречаснија од херувима." Зато, ја нећу говорити собом, да не бих грешне речи своје прокријумчарио као речи Православља о Пресветој Богородици.

Драга браћо и сестре, за ову неизмерну духовну радост, која нас је снашла дугујемо прво Њој, Пречистој Богородици која је желела да буде присутна са својом трећом руком и на овом континенту, да се око ње сабирамо, да нас чува овде као што чува Свету Гору и Светогорце кроз векове. Где је она ту је молитвени центар, она је мета молитвених уздаха и чежњи православних. Нема Богослужења у Православној Цркви у коме Богородица не заузима, ако не прво, онда неминовно друго место. Господ Исус Христос и Богомајка за нас су готово два нераздвојна бића. Велику обазривост налаже наша Црква својим члановима када желе, да мисле и говоре о Преблагословеној Богомајци. Мислиш ли о Богомајци -мисли молитвом,, учи Православље; говориш ли о Богомајци - говори молитвом. Свака мисао, свака реч која није молитвом рођена, може се излити у грех према безгрешној Богомајци.

Пресвета  Богородица  значи   неисказано  много  у  свакодневном  животу  православних хришћана. Зато су у Православном свету најчешћи и најмногобројнији храмови посвећени Њој. Редак је православни дом у коме нема иконе Богомајкине. Преблагословена Богомајка постаје све више и више центар у православном свету, око кога се   групишу  све   молитвене   чежње   и   наде;   Свемилошћу   својом   храни   Она   срце православних. Кроз Њу је Господ дошао к нама; кроз Њу и ми одлазимо Господу. Она је за нас лествица којом Бог до човека сиђе, и којом човек до Бога узиђе. Опет да цитирам владику Николаја који каже: Је ли доброта она је најбоља, је ли дивота Она је најдивнија, је ли кротост - Она је најкроткија, јели смиреност - Она је најсмиренија; јели благост - Она је најблажа; јели узвишеност - Она је најузвишенија. Она је најбољи, најпунији и најжељенији образац свега најбољег.

Ако ли грешимо и не кајемо се, онда жалостимо Пречисту Мајку Божију, и ангеле Божије светле, и сва праведна небеса Божија. Шта нам онда вреди празновање? Шта нам онда помажу молитвени састанци и духовне песме? Господ не гледа на језик наш него на срце. Јер кад Он дође да суди свету, неће судити по језику него по срцу. Ако нађе срца наша нечиста, одбациће нас; ако ли нађе срца наша чиста, испуњена милошћу и љубављу, примиће нас у царсто Своје вечно. Зато је и старозаветни мудрац рекао: Сине мој, сврх свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега излази живот. Кад је трлуо срце у једнога дрвета, може ли се дрво дуго одржати? а срце човечје труло од греха, и кад струли, човек више није човек но сенка, која се вуче по земљи док сасвим не ишчезне. Да не буде то са нама, браћо и сестре. Да не постанемо сенке него да будемо људска бића Божија, а када смо Божији ми смо наследници царства Божијег.

Поштовање Богородице укорењено је и у души најбоље интелегенције народне. Кад је наш највећи народни песник владика Раде (Његош) умирао, он је затражио икону Свете Богородице из Цетињског манастира. Заплакао се над Њом, целивао и проговорио: Пресвета Богородице, спаси ме.

Најбржи знак распознавања православне иконе Богородичине јесу три звезде, једна над челом, друга на десном рамену, а трећа на левом рамену.

Па онда боје одела. Као правило одело Богомајке слика се у три шавне боје: у златној, црвеној, и плавој. Доња хаљина је плава а горња црвена, обе проткане и украшене златом. Златна боја означава бесмртност, црвена — славу и господство, а плава — небеса. Што значи: обучена у бесмртну славу на небесима

Лице Свете Богородице на православним иконама никад није пуно и округло, но дугуљасто и осредње мршаво. Очи велике и замишљене. Тиха сета, готова на утешан осмејак; сета због невоља у свету, а осмејак због поуздања у Бога Утешитеља. Но и сета и осмех уздржани, и све уздржано, све подвлашћено духу. То је лице победнице, која је преживела све горчине бола и јада, те може помоћи онима који се боре са болом и јадом. Коса јој је увек потпуно скривена. За лице Богородице никад се не каже да је природно лепо. Оно је такво, да отклања сваку помисао на телесност. Оно је надприродне лепоте, која се не показује другчије него кроз светост. Оно обраћа мисли гледаоца на узвишену духовну стварност и красоту душе.

Глава Богоматере благо је нагнта према младенцу Христу, кога она држи на прсима. Тај благи наклон означава покорност вољи Божјој у свему, што је она некад и речима исказала благовеснику Гаврилу говорећи: ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој. Још означава признање већим од себе Онога, кога она држи на рукама.

На православним иконама Богомати се сасвим ретко слика без детета Исуса. А кад се слика сама, она се замишља од уметника као мати бола испод крста, са рукама скрштеним и главом обореном. Најчешћа је пак њена икона са Сином на руци. Она се и јавила у свету због Сина. Њена мисија у свету била је у њеноме Сину. Да никад нико не гледа у њој жену, но увек за увек мајку. Она представља најузвишеније, најчистије и најсветије материнство од краја до краја времена. Она је Мати Господа нашег Исуса Христа, али је она и наша мати, утешитељица и брза помоћница. — Нека би и нама била навек утеха и помоћ.

Друго, за ову неизмерну духовну радост, дугујемо још и нашем преосвећеном владици Лонгину.

Наиме, када сам замислио да имамо такву једну светињу у нашем св.храму, у овом граду и на овом континенту, упитао сам нашег владику за савет и благослов, што је он и очински подржао да добијемо копију најпознатије Чудотворне иконе у целом Православљу и хвала Вам на вашем благослову и подршци не само сада него увек када нам је била потребна.

Морам рећи још да је мој Црквени Одбор на челу са председником веома заслужан за ово што сада имамо.. Без икаквог оклевања и сумњичења су ме подржали па сам стога поносан на њих и на своје парохијане и чланове. Имена и заслуге овде нећу набрајати ту је сада Она која све види и све зна и која награђује вековима. Овде мислим и на подршку кола српских сестара са њиховом председницом и свим организацијама које делују при нашој Цркви.

Хвала браћи свештеницима из других парохија, и њиховим одборима и члановиам на овој подршци и доласку да се заједно поклонимо Њози и Њеном Сину.

Захвалност дугујемо братству манастира Хиландара и нашем монаху светогорцу оцу Серафиму, који је напустио свети Хиландар да би нам донео икону.

Ви оче Серафиме сте у светој Гори као у тихом пристаништу према свету, како каже свети Николај Жички. Иако сте непомични на том месту, светлост ваше истине и мирис ваших молитава осећа се у свету. Приљубљени сте уз ту стену што се зове Светом Гором. Ако буре светске којих је било кроз векове и опет ће их бити ударе у ту вашу стену ви се не плашите. Својом моћном руком чува вас Тројеручица, својим моћним жезлом брани вас Одигитрија. Заиста мислимо да овај свет овакав какав је опстаје молитвама око 2000 светогораца који се даноноћно моле за овај грешни свет.