После свог славног Васкрсења Христос се четрдесет дана јављао апостолима и другим људима. Четрдесетог дана вазнео се на небо. Своје обећање апостолима да ће им послати Духа Светога, испунио је у десети дан после Вазнесења а то је педесети дан после Васкрса, и зато се тај празник зове Педесетница. То се догодило овако: Христос је казао апостолима да буду непрекидно у Јерусалиму. Апостоли су га послушали и ту су проводили време у молитви. Са њима је била и Света Дјева Марија — Пресвета Богородица. Изненада настаде хука са неба, као да дува јак ветар. Изнад куће где су били апостоли појавила се јака светлост, и народ је видео изнад главе свакога апостола по један пламен који је изгледао као , језик. Тако је Дух Свети и сишао на апостоле у виду огњених језика. Свети Дух је ушао у душе апостола и они постадоше богонаучници, а као видљиви знак био је овај: апостоли су почели да , говоре разним језицима, које до тада нису знали. Када се јака бука чула, народ је изашао на градске улице и почео да се окупља око куће у којој су били апостоли. Онда су апостоли изашли пред народ и почели да проповедају о Исусу Христу. У име свих апостола први је проговорио свети апостол Петар, рекавши да су Јевреји учинили велики грех, зато што су Христа разапели, иако су видели да Га је Бог прославио. Но и поред тога што је убијен разапет, Он је васкрсао и узнео се на небо. Исти тај Христос послао је Духа Светога. Доказ благодати Духа Светога је да они говоре разним језицима.

Све присутне апостол Петар је позвао да се покају да би им Бог опростио све грехове. Онда неки упиташе: „Шта да чинимо?" Апостол Петар им рече: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштај својих грехова, , па ћете Примити дар Духа Светог. Јер је за вас ово обећање, и за вашу децу" (Дап 2, 38—39).

Од тога дана свети апостоли су кренули по свету да проповедају Христову науку. Број хришћана се повећавао из дана у дан.

Проповед светих апостола није се свиђала не пријатељима Христове науке, те су на разне начине ометали њихов рад. Непријатељи су гонили и мучили апостоле, али нису успели да их спрече у проповедању и служењу Христу Богу и његовој Светој Цркви. И поред свих тешкоћа православна вера се проширила тако да је цео свет упознат са Христовом науком и Његовом Црквом.

ДУХОВСКО ЗЕЛЕНИЛО

Када будете дошли у своју цркву, за празник Силаска Светог Духа на апостоле, или како народ каже, на Духове — Свету Тројицу, видећете да је у храму по поду просута трава, поред зидова прислоњено грање од липе или неког другог дрвећа, а иконе окићене цвећем. Многи од вас биће изненађени, као што су били изненађени: Јован, Фи лип, Ђорђе, Славољуб, Оливера и Милена. Ова група добре и пристојне деце дошла је у цркву из радозналости. Шетали су се парком и видели да много света улази у цркву. Многи стану код врата, прекрсте се, пољубе врата, па онда уђу. Ушл и су и одмах код врата стали. Били су опчињени призором који су видели. Пуна црква народа. Сви стоје и гледају напред. Само се чују свештеници који говоре речи молитве и хор који пева тихо и умилно. Где је тај хор? Негде горе изнад наших глава — размишља Оливера, али се не усуђује да ма кога упита.

Али одједном народ клекну. Клекнуше и све штена лица. Шта ово би? Шта ли ће се још догодити? Размишљају дечје главице, али одговор не знају. Још се нису снашли од изненађења када ви деше да све руке узимају траву и почињу нешто да раде. Пази они праве круг од траве. Све више плету и праве венчиће. И више из страха да се не би разликовали од осталих и они некако направише нешто од траве.

Народ са венчићима од траве излази из цркве. И ова група изађе. Стадоше пред црквом. Гледају се. Најхрабрији међу њима Ђорђе рече: — Вратићу се у цркву да питам оног најстаријег свештеника зашто се ово чини. За њим пођоше и остали. Насред цркве сретоше га и стадоше снебивајући се. А он пун искуства и још више љубави према деци упита: — Хајде, говорите шта вас мучи?

Ђорђе скупи сву снагу у себи: — Зашто се данас уносе трава и ово зеленило и цвећем кити црква? Ја сам још неколико пута био у цркви, али до сада ово нисам видео.

Свештеник се обрадова овом дечјем интересовању и поче полако да им говори:

Ви сте чули да постоји јеврејски народ. Тај народ је имао више празника. Један од празника се славио у ово време и звао се Педесетница. За овај празник Јевреји су своје богомоље и куће китили гранчицама, зеленилом, травом и цвећем. То их је подсећало на време када је народ преко Мојсија добио Божји закон исписан на таблицама, а такође и на оно кад а су Јевреји после ропства лутали по пустињи и били присиљени да живе у колибама од грања и лишћа.

За вас, децо, најважније је да запамтите да су још први хришћани, чим су почели да славе овај дан — Духове, украшавали своје куће у којима су се молили Богу. Тако се ово преносило с колена на колено кроз све векове до дана данашњега. Наш народ чини ово и данас. Ове венчиће које плете од траве носи својим кућама и ставља код славске иконе, или поред кандила. Многе особе носе венчиће у својим торбама и ташнама. То све чине јер се надају и верују да ће их Бог заштитити од свакојаких несрећа које могу да их снађу.