ХРИСТОВА НАУКА

По повратку из пустиње после крштења Исус је почео проповедати своју науку. Народ Га је радо слушао и веровао му. Неки су остављали све, пристајали уз Исуса и пошли за њим. То су Христови ученици.

Између ученика Исус је изабрао дванаест и назвао из апостолима. Међу њима су Петар, Јован, Јаков и Јуда Искариот. Њима Исус даде моћ да крштавају и да лече у Његово име. Апостоли су били сиромашни људи, већином рибари; али добри, одани и верни, осим Јуде који ће Га доцније издати. Апостол значи посланик. Исус је слао апостоле да место Њега проповедају, али су они највише били с њим.

Са апостолима и многим ученицима Исус је ишао од града до града, од села до села и учио је људе свуда где их је нашао: у храму, у пољу, на брду, са лађе. За време од преко три године Исус је казао ученицима и свима људима своју науку.

Христос нас је научио, како да верујемо у Бога. Бог је Отац свих људи и Творац света. Oн је праведан, зле кажњава, а добре награђује. Бог је добар и прашта грехове онима који се кају и поправе. Људи треба да воле Бога и да Га слушају.

Исус Христос је о Себи учио да је Син Божји и Спаситељ, који је дошао на земљу да људе спасе од греха.

Сви су људи једнаки пред Богом, браћа међу собом. Човек треба да воли ближњега свога као себе самога, а наш ближњи је сваки човек. Не смемо чинити другима оно што нисмо ради да нама други чини. Све што хоћемо да чине нама људи, чинимо и ми њима.

Ако нас неко увреди или нам учини нешто на жао, треба да му опростимо. Не треба се светити и враћати зло за зло, него треба вратити добро за зло. Треба да волимо и непријатеље и да чинимо , добро и онима који нас мрзе. Ако опраштамо другима грехове, опростиће и нама Отац наш небески.

Треба помагати сиромашнима и невољнима; али кад чинимо милостињу, не треба да причамо на све стране, да би нас људи хвалили.

Треба се Богу молити и постити. То треба чинити из праве побожности, а не само ради тога да се покажемо пред људима да смо побожни.

У свему људи треба да живе како Бог хоће, тако ће заслужити живот вечни.