Васкрс је највећи празник у хришћанској години, јер тада Црква доживљава централни догађај Христове победе над смрћу. То је дан радости вечне, јер тада је Христос доказао своју Божанску моћ када је сломио најјаче оружје у рукама Сатане, а то је смрт. На тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Јована Крститеља. Зато света Мати, Православна црква, пева на Ускрс овако: „Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему!"

Васкрсењем свогатела из гроба Христос је крунисао све раније празнике, почев од Божића и Богојављења, па све до Лазареве суботе, Цвети и Великог петка. И опет од Ускрса зависе велики празници: Вазнесење и Педесетница (Духови).

На крсту је добровољно умро безгрешни Христос за нас грешнике. Он се жртвовао за нас да би нас избавио од робовања ђаволу и од вечне смрти. Сатанину злобу, Он је победио Својом добротом. Сатанину себичност, Он је победио несебичном жртвом. Он се молио и за Своје мучитеље, рекавши: „Боже, опрости им, јер не знају шта раде..." А разбојнику, распетом са десне стране, када се покајао, рекао је Христос: „Данас ћеш бити са Мном у рају".

Велики петак је неодвојив од Недеље Васкрсења. Јер у часу када је Господ умирао на Крсту, попуцали су гробови око Јерусалима, и већ на Велики петак су устали из мртвих неки праведници. Зато Христово умирање можемо упоредити са тајном згажене руже. Што се ружа јачегњечи, она тиме све више испушта мирис. Тако из рана Христових лила је крв низ Тело Његово и низ дрво Крста на земљу — и та Његова пречиста Крв замирисала је као тамјан у целом космосу... Али, три дана касније, та „згажена ружа" је поново процветала, и сада је нико више не може згазити... Тако лепота Божја спасава свет.

Када је Богочовек скинут са Крста и положен у гроб, надгробни камен је био запечаћен, а споља , је била постављена стража. Војници су ту стражарили и нико није могао да приступи гробу.

Међутим, у недељу рано, пре зоре, Христос је васкрсао из мртвих. Он је оживео и изашао из ка меног гроба. То стражари нису ни приметили.

У зору дошле су до гроба на Голготи жене мироносице, које су носиле мирисно уље с намером ; да њиме помажу мртво тело Христа. У том тренутку, земља се веома затресла, јер је ангео Божји слетео с неба, одвалио камен са гроба, и сео на њега. (То је онај бели Ангео са фреске у манастиру Милешеви.) Лице блисташе као муња, а одело његово беше као снег. И када су то видели стражари, задрхташе од страха и веома се уплашише. Тада је Ангео благовестио женама: „Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. Није овде, јер устаде као што је казао... Идите брже па кажите ученицима Његовшл да је устао из мртвих". И док су оне хитале да јаве Алостолима радосну вест, гле, срете их на путу Господ Исус и поздрави их речим: „Радујте се а оне Му се поклонише до земље и ухватише Га за ноге Његове. Тада им Васкрсли Богочовек рече: „Не бојте се! Идите јавите браћи мојој..."

Међутим, неки од оних стражара отрчаше у град и јавише јеврејским главарима шта се догодило. Онда су се јеврејски свештеници окупили на саветовање и решили да новцем подмите војнике, наговоривши их да кажу народу да су Христови ученици ноћу украли Његово тело, док су они спавали... И та измишљотина препричава се међу Јеврејима све до данас...

Свети апостоли Петар и Јован, на вест од жена. мироносица, одмах су дошли на Голготу, и видевши празан гроб, уверили се да је Христос васкрсао.

У недељу тог истог дана увече, уђе Господ, кроз закључана врата, у собу где се беху окупили Његови ученици и стаде на средину и рече им: „Мир вам ! " Апостоли се мног о обрад оваше угл ед авши Господа Христа поново живог. А Он им показа руке и ноге, и ребро које је било копљем прободено, да не мисле да је Он само дух без тела. И да би их потпуно уверио у стварност телесног васкрсења Свог упита их: „ Имате ли шта зајело? " Они му дадоше рибе и мало меда. Он је узео и појео пред њима. Тада им још и ово рече: „Ово суречи које сам вам швориојош док сам био с вама, да све треба да се изврши штоје за Мене написано у закону Мојсејевом и у Пророц има и псалмима ". Тек тада су Апостолима постала јасна сва древна пророчанства о Христу Страдалнику, који је као Јагње Божје требало да принесе Себе на жртву и крвљу Својом да покропи жртвеник Новога завета, и да би затим оживео у лепоти Божанској.

Апостол Тома није био присутан када се јавио Господ десеторици Апостола на Ускрс. Није могао да верује Апостолима који су му рекли: видесмо Господа. Он је мислио да су они видели само Његов дух, и зато је рекао: „Док не видим нарукама Његовим ране од клинова, и не метнем свој Прст уране од клинова, и не метнем руку своју у ребра Његова, нећу веровати ".

Прва недеља после Ускрса зове се Томина недеља, зато што се тог дана уверио и апостол Тома да је заиста Христос васкрсао. У црквеној књизи која се зове„Пентикостар" пише о томе како је Господ Исус ушао опет кроз закључана врата у собу где су били сви апостоли (сем Јуде Искариотског), обнажио је ребро Своје са ожиљком од убода копља, показао је ране Своје на рукама и ногама, и као свезнајући Бог, рекао апостолу Томи: Ходи да све провериш, и више не сумњај! Кад је Тома опипао својом руком тело Васкрслога Христа, он је осетио двоструки састав Његове Богочовечанске Личности, па је са страхом узвикнуо, потпуно уверен: „Господ мој и Бог мој!" После тога је и апостол Тома неустрашиво проповедао Васкрслога и вечно живога Христа, све до своје мученичке смрти у Индији.

Вера хришћанска без Васкрсења не би имала смисла. Но и неверовање у Васкрсење сада нема оправдања, јер је апостол Тома додирнуо тело Васкрслога Христа у име свих будућих сумњалица.Светитељи у Православној цркви, то су људи чистога срца који могу да виде васкрслога Богочовека Христа, у светлости Божанској. А они верници који још нису очистили своју душу од греха, не могу да Га виде „у оригиналу", него само насликаног на иконама. Зато су иконе нама велика утеха, јер можемо да пољубимо Христове руке и ноге, као некада жене мироносице, макар на слици... Ти наши светитељи боговидеоци саставили су и ове песме које певамо на Ускрс:

„О, да божанственога, о да љубазнога, о, да најслађега Твога гласа Христе!

Обећао си верно да ћеш бити са нама до скончања века Тебе као котву наде имајући, радујемо се."

„Упути срца Твојих слугу ка неприступној светлости, о, трисијатељни Господе! И подари блистање славе Твоје и душама нашим, да бисмо и ми видели неизрециву лепоту Твоју".

Својим чудотворним васкрсењем Господ Исус Христос је отворио и нама пут у живот вечни. Он ће учинити у Последњи Дан да и наше тело васкрсне из гроба. И после ће увек бити са Светом Тројицом и Богородицом, и са свима светима у Рају лепоте неувениве.

На земљи је Господ Бог већ отворио Врата Раја — то је наша света Црква православна. Та тајанствена Врата чувају ангели и светитељи. И да би неко могао да уђе у светињу, мора да зна лозинку. А лозинка се састоји из две речи поздрава и две речи отпоздрава:

Христос васкрсе! Заиста васкрсе!

Код нас Срба обичај је да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја. Домаћице се труде да припреме јаја са разним шарама. На тим куваним

јајима исписују: Христос васкресе!, „Срећан Васкрс" и друго.

Деца највише воле овај празник због шарених јаја. Туцају се јајима, и чије се разбије, то разбијено предаје се победнику.

Почетак овога обичаја, да се за Васкрс спремају фарбана јаја, потиче још из раних хришћанскихвремена. Следбеница Исуса Христа, Марија Магдалина дошла је, после Христовог Вазнесења у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изишла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе!" и пружила му на дар офарбано јаје. Овакав поклон Свете Марије Магдалине објашњава се тиме што је у Риму и код других народа био обичај даривања јаја при наступању Нове године, која је тада обично почињала у пролеће.

Када су први хришћани дознали за овај дар Свете Марије Магдалине, онда су и они почели да се угледају на њу. Од тада, свуда у дане Васкрсења Христовог припремају се ускршња јаја као симбол Васкрсења Христовог. У многим местима јаја се боје црвеном бојом, што напомиње хришћанима крв Христову. Но, осим црвеном бојом шарају се јаја и другим бојама, као жутом, зеленом, ружичастом и разним шарама, према укусу домаћице.

Поред наведеног предања, чини нам се да је прави симбол ускршњег јајета у следећем: као што пиле, без ичије помоћи споља, када дође време, сопственим моћима разбија љуску и излази на светлост дана, тако и Христос, сопственим снагама разбија окове гроба смрти, васкрсава и доноси нови живот свима који верују у Његову реч и божанску моћ.

Са припремом и шарањем ускршњих јаја везани су разни обреди и веровања, која сведоче о њиховом важном значају у религиозном животу нашега народа. Жене и девојке шарају јаја обично уочи Васкрса. Овај посао сматрају свештеном радњом, па се зато припремају молитвом. Да би шарање и бојење испало боље, воду спремају на Велики четвртак, пошто чују да црквено звоно одзвони за богослужење. У ту воду додају и мало освећене водице, коју је свештеник осветио у току Васкршњег поста. У неким крајевима, прво јаје спуштено у воду чува се до следеће године.

ВАСКРШЊИ ТРОПАР

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовшла живот дарова!