Прошло јевећ четрдесет дана од Христовог васкрсења. Видели су га после васкрсења свети апостоли и жене мироносице. Апостолу Томи је чак дозволио да стави прсте у Његове ране да би се уверио да је то заиста Васкрсли Господ. Све што је било потребно за род људски, Христос је извршио, па је дошло време да се врати Богу Оцу. На земљи је показао љубав Божју и својом жртвом искупио грешног човека. Васкрсењем је показао да је Он јачи од смрти, па је и човеку обећао живот вечни који долази после свеопштег васкрсења.

Четрдесетог дана после васкрсења ученици су се нал азили за трпезом. Тада им се Христос поново јавио и заповедио: Идите по свему свету и проповедајте Еванђење сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не Воверује, биће осуђен" (Мк 16,1516). Да би у томе успели, Христос им је обећао да ће послати Духа Утешитеља, јер без Његове благодати не би могли да 'обаве ту божанствену мисију. Зато им је запове дио да не одлазе из Јерусалима, него да ту чекају силазакДуха Светога. Рекао им је још да је Свети Јован крштавао водом, али ће они бити крштени Духом Светим. Само тако ће моћи да кроз цео свет пронесу име Господа Исуса Христа, којим ће се спасавати и цело човечанство, без обзира на језик и национално порекло. Тако ће „и Грк и Јеврејин" моћи да задобију Царство небеско.

Када је својим ученицима издао заповест о мисијском раду и обећао им Духа Утешитеља, повео је свете апостоле и Пресвету Богородицу на Маслинску гору која с еналази близу Јерусалима. На Маслинској гори, Христос је подигао руке и све их благословио, а затим се наочиглед свих њих почео узносити на небо. Они су га посматрали све дотле док га један облак није заклонио од њихових очију. Тако се Господ Исус Христос, завршивши дело спасења, вратио Богу Оцу на небесима..

Ученици су се и даље дивили ономе што су видели. Још увек су гледали у висину, у оном правцу у коме се Господ Исус Христос испред њих узнео на небо. Док су они погледом тражили Вазнетог Господа, приђоше им два анђела и рекоше: „ Што стојите и гледате на небо. Овај Исус који се узнесе на небо, опет ће једног дана изненада доћи, као што видесте да иде на небо" (Д.ап 1,11).

Као што је Христос могао да изађе из гроба кроз камену плочу, тако и сада може да се диже кроз облаке, и не само кроз облаке него кроз цео космос, и да прође кроз све галаксије — да би изван граница овога створеног света сео на престо Божји, са десне стране Бога Оца. Такво ће бити наше тело када и ми васкрснемо. Онда ћемо и ми моћи као Христос да летимо кроз ново небо, као " што је Господ Исус то могао већ на дан Свога Вазнесења.

Тако је прошао и последњи тренутак земаљског заједништва Господа Исуса Христа са својим ученицима и Богомајком Пресветом Богородицом. Није им остало ништа друго него да се врате у Јерусалим, како им је Господ наредио, и да чекају Духа Светога.

Сваке године Црква Христова обележава тај догађај празнујући Вазнесење четрдесетога дана после Васкрсења. Тај дан се још зове Спасовдан, јер се тога дана завршила Христова улога спасења људи која је била везана за његов боравак на земљи. Спасовдан се увек празнује четвртком.